Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Period između 1717. i 1739. godine u istoriji Srbije mnogi preskaču, a on je zapravo fascinantan, pun preokreta, neizvesnosti i velikih očekivanja. To je vreme kada se Srbija, nakon Velike seobe, našla između dva sveta: između Beča i Carigrada, između imperija koje su odlučivale o njenoj sudbini. Dok su jedni videli budućnost u habzburškom redu i zapadnom poretku, drugi su još uvek gledali ka starom, poznatom Istoku. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski razgovaraju o Srbiji pod Habzburškom monarhijom, o provinciji - kraljevini, o pokušajima da se izgradi nova uprava i o tome kako je sve to izgledalo iz perspektive naroda koji je živeo između carskih odluka i svakodnevne borbe za opstanak; o narodu koji je, između tuđih granica, pokušavao da pronađe sopstveni identitet. Srbija je bila strateški prostor, koridor između Beča i Carigrada, i svaka vojska koja bi prešla Dunav smatrala je da ima pravo da je preuredi po svom modelu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Kao naši članovi na Patreonu, sve ekskluzivne i YouTube epizode možete slušati i na audio platformama poput Apple Podcast i Spotify.

Leto 1944. nije donelo samo Normandiju. Na Istočnom frontu odigravala se ofanziva kakvu svet do tada nije video. Front se raspadao, gradovi su padali. U Belorusiji je pukla kičma Vermahta. Pod velom maskirovke, sovjetske armije udaraju istovremeno na Vitebsk, Oršu, Mogiljev i Bobrujsk; kolone se rasipaju, komandne veze nestaju, a grupa armija Centar prestaje da postoji brže nego što je ikada sanjala nemačka komanda. U samo nekoliko nedelja pada Minsk, front se pomera stotinama kilometara, a „nepobediva” mašina Trećeg rajha pretvara se u improvizovani haos i povlačenje bez plana. Kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz anatomiju ove ofanzive: kako je sovjetska obmana zaslepela nemačku obaveštajnu službu; zašto su naređenja „držati liniju” i "nema povlačenja" bila presuda, a ne strategija; šta su uradili Rokosovski, Žukov i komandanti frontova da preseku nemačku odbranu po dubini; zašto je oslobađanje Minska označilo tačku bez povratka za Rajh. I kako je operacija Bagration postala najveći nemački poraz u Drugom svetskom ratu i stvarni početak kraja?

Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu.

U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije. Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena? Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile? U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku.

Kako jedno ime, i posle osam dugih vekova, i dalje izaziva nemir? Njegov život počinje kao legenda o Temudžinu, dečaku poniklom u mongolskim stepama, prepuštenom gladi i izdajama, bez ikakve garancije da će doživeti sledeću zimu, a završava se kao istinita priča o zastrašujućem i surovom vladaru koji je ujedinio plemena, oborio carstva i stvorio najveću svetsku imperiju u istoriji koja se prostirala od Pacifika do granica Evrope. Džingis-kan je danas tema razgovora istoričara i kumova, Nikole Đukića i Nikole Šipke, u kome nas uvode u svet Mongola - u stepe gde je preživljavanje bilo pitanje veštine, ali i u svet discipline, vojničke inovacije i političke genijalnosti.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Postojala je, jako davno, civilizacija koja je podigla gradove veće od evropskih prestonica, izgradila piramide što su se uzdizale ka nebu i razvila sistem pisma, trgovine i religije koji je zadivio, ali i uplašio osvajače sa drugog kontinenta. Ovo je priča o Astečkom carstvu - o njegovom usponu i o njegovom tragičnom kraju. O Astecima i njihovoj imperiji danas razgovaraju istoričari i kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka. Oni nas vode od mitskog puta plemena Meksika do osnivanja Tenočtitlana, grada podignutog usred jezera Teskoko, čuda urbanizma i središta jedne od najsnažnijih država prekolumbovske Amerike. Sam Tenočtitlan imao je preko 200.000 stanovnika, više nego većina tadašnjih evropskih prestonica. Njegovi stanovnici obrađivali su plutajuće bašte - činampas, genijalna veštačka ostrva koja su obezbeđivala obilne useve i činila grad gotovo samoodrživim.

Sa Nikolom Đukićem i Ivanom Drljačom prolazimo kroz dramatične dane septembra i oktobra 1918. godine, kroz odluke Vrhovne komande, kroz ulogu saveznika - posebno francuske vojske i generala Franša d’Eperea - i pre svega kroz herojstvo srpskog vojnika koje je, zbog neverovatnih, gotovo nadljudskih napora, pregnuća, volje i hrabrosti izazvalo divljenje sveta.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Bio je kralj koji je želeo Evropu, a ostao upamćen po nemirima na Balkanu. Milan Obrenović je prva krunisana glava moderne Srbije, čovek u kojem su se sudarali ambicija i slabost, šarm i nesigurnost, evropski sjaj i balkanska drama. Njegova vladavina nije bila linearna priča o usponu i padu - bila je niz lomova, kontradikcija i odluka koje su Srbiju približavale Zapadu, ali je istovremeno gurale u nestabilnost. Njegov put od maloletnog kneza do prvog kralja obnovljene Srbije obeležili su i diplomatski uspesi i politički lomovi, ali i duboko lične drame. Iza glamura dvora i evropskog šarma krio se čovek rastrzan između ličnih strasti, zavisnosti od velikih sila i nemilosrdne balkanske stvarnosti. Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, u najdužoj epizodi do sada, otvaraju pitanja koja prate Milana do danas: kako je izgledao njegov politički savez sa Austrougarskom, koliko je Srbija platila cenu rata sa Bugarskom, šta se zaista događalo iza zatvorenih vrata braka sa kraljicom Natalijom i zbog čega je abdikacija izgledala kao beg od sopstvenog života?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti Nikola Piperski danas razbijaju crno-bele slike o čoveku koji je pokušao nemoguće - da sačuva srpsku državu u doba kada se Balkan lomio između krsta i polumeseca.

Đurađ Branković za jedne je bio vizionar i graditelj, za druge hladni kalkulant. Bio je poslednji veliki srpski vladar pre pada pod osmansku vlast, diplomata između istoka i zapada, graditelj moćne tvrđave Smederevo, ali i čovek kojeg su savremenici optuživali za izdaju.

Da li je njegov izbor da postane osmanski vazal bio znak slabosti ili jedini način da narod preživi? Kako je Đurađ balansirao između Osmanskog carstva, Ugarske i Venecije? Kakvu je simboliku nosilo Smederevo kao „srpski Carigrad“ i šta umetnički detalji te tvrđave otkrivaju o kulturnom identitetu Srbije u XV veku? U ovoj epizodi prolazimo kroz tajne diplomatskih ugovora, dvorske spletke, bolne gubitke porodice Branković, ali i umetničko nasleđe koje i danas priča priču o moći i tragici epohe.