🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Dušan Duško Popov pripada onim ljudima čiji život deluje kao da ga je neko napisao previše smelo, a ipak je bio stvaran. Rođen u imućnoj srpskoj porodici, obrazovan kao pravnik, formiran između Beograda, Dubrovnika i evropskih centara moći, nosio je u sebi ono što je za obaveštajni rad bilo dragocenije od pukog znanja: Samopouzdanje, hladnu prisebnost, društvenu veštinu i sposobnost da svakome pruži upravo onu verziju sebe koju ovaj želi da vidi. U vremenu kada je Evropa tonula u rat, Popov je ulazio u najopasnije prostore bez buke, bez parade i bez uniforme slavnog junaka, ali sa glavom čoveka koji razume kako se istorija često prelama daleko od fronta.

Nikola Đukić i Nikola Piperski otvaraju priču o čoveku koji je uspeo da živi nekoliko života istovremeno. Duško Popov bio je pravnik, oficir, kosmopolita, čovek visokog društva, ali i trostruki agent čije je kodno ime Tricycle ostalo upisano u istoriju obaveštajnog rata. Kretao se između Abvera, britanske službe MI6 i jugoslovenskih obaveštajnih službi, igrajući partiju u kojoj je i najmanji pogrešan korak značio kraj života. Njegov teren bili su saloni, hoteli, kockarnice, ambasade i zatvorene sobe u kojima se govorilo malo, a odlučivalo mnogo.

Popovljeva biografija nosi u sebi gotovo sve što jednu istorijsku priču čini neodoljivom i sasvim sigurno filmskom. Još pre rata dolazi u dodir sa nacističkom Nemačkom i vrlo rano prepoznaje prirodu poretka koji se rađa. Prijateljstvo sa Johanom Jebsenom uvodi ga u obaveštajni lavirint, a Britanci ubrzo shvataju da pred sobom nemaju tek čoveka od stila, već operativca izuzetne vrednosti. Nemcima postaje Ivan, Britancima Tricikl/Tricycle, a njegova uloga vremenom prerasta u jednu od važnijih figura velike savezničke igre obmane.

Posebno mesto u njegovoj priči zauzima epizoda sa Amerikom i upozorenjima koja su se ticala japanskog interesovanja za Pearl Harbor. Tu se otvara jedno od najprovokativnijih pitanja čitave biografije Duška Popova: Šta se dešava kada čovek donese informaciju od ogromne važnosti, a sistem odbije da je zaista čuje? Kasnije će učestvovati i u široj savezničkoj mreži obmana koja će imati značajnu ulogu u pripremi iskrcavanja u Normandiji.

Oko Duška Popova se stvorila i aura koja je gotovo sama po sebi postala legenda. Veza sa Ianom Flemingom, kazino u Estorilu, elegancija, smelost, osećaj za rizik, sve je to doprinelo da se njegovo ime često dovodi u vezu sa nastankom lika Džejmsa Bonda.

Kako god bilo, činjenica je da je jedan Srbin, školovani pravnik i čovek iz visokog društva, uspeo da postane ključna figura rata koji se vodio bez fanfara, bez marševa i bez aplauza. Rat u senci tražio je drugačiju vrstu hrabrosti - glavu koja ostaje hladna dok se sve oko nje raspada, lice koje ne odaje ništa i čoveka koji ume da izgovori tačno onu laž koja menja tok događaja.

Ovo je priča o Dušku Popovu, čoveku koji je hodao kroz rat u savršeno krojenom odelu, ali i o epohi u kojoj je istina stalno kasnila, u kojoj su lojalnosti bile višeslojne, a opstanak zavisio od sposobnosti da se istovremeno misli brzo, glumi ubedljivo i ćuti kada je najpotrebnije.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Nikada pre se u Britaniji nije pojavila takva strahota kakvu smo sada pretrpeli od paganskog naroda… Pogledajte crkvu Svetog Kutberta, ukaljanu krvlju Božjih službenika, lišenu svih svojih ukrasa; mesto svetije od bilo kog drugog u Britaniji prepušteno je paganima da ga pogane

O napadu Vikinga na obalu Škotske ovako je pisao monah Alkuin iz Jorka, tada već ugledni učenjak na dvoru Karla Velikog; u pismu upućenom engleskim crkvenim ljudima, on opisuje lom sveta koji je poznavao. Tada evropska pisana istorija prvi put “čuje” Vikinge kako dolaze sa mora: Lindisfarn, 793. godina, i jedan od najvažnijih manastira anglosaksonskog sveta.

U drugim zapisima tog vremena pominju se i neobični znaci koji su prethodili napadu - "vatrene zmije“ na nebu, oluje, pomračenja. Srednjovekovna mašta ili način da se objasni ono što je delovalo neshvatljivo, tek, već tada je rođena slika Vikinga koja će trajati vekovima. Demonska stvorenja, skoro pa natprirodna bića, poluljudi koji dolaze iz mraka, brzo i bez upozorenja, i posle kojih ništa ne ostaje isto.

Kasnije, o njima se često govori kao o razbojnicima sa severa, ljudima koji su dolazili niotkuda, palili, pljačkali i nestajali sa plimom. Ali ta slika, koliko god bila upečatljiva, zapravo je samo deo mnogo šire priče. Jer Vikinzi jesu bili ratnici i osvajači, ali pre svega moreplovci koji su stigli do obala Severne Amerike vekovima pre Kolumba, trgovci koji su povezivali Baltik sa Bagdadom, istraživači koji su naseljavali Island i Grenland, ljudi koji su u svojim sagama pokušavali da razumeju svet oko sebe.

Njihovi brodovi, dugi i uski, građeni sa preciznošću koja i danas izaziva divljenje, bili su simbol jedne civilizacije koja je razumela more bolje nego iko u svoje vreme. Sa njima su prelazili okeane bez karata kakve danas poznajemo, oslanjajući se na zvezde, vetrove i iskustvo koje se prenosilo generacijama.

A iza svega toga, iza života u surovim uslovima, iza borbe za opstanak u nemilosrdnom svetu Severa, stoji i jedan neverovatan svet verovanja, mitova i priča. Odin, Tor, Ragnarok. Priča o tri boginje sudbine koje sede pored korena drveta sveta, Igrdasila, i pletu niti života.

Čak ni bogovi ne mogu da promene ono što su Norne zapisale.

Ovaj uvid u neizbežnu sudbinu davao je Vikinzima neverovatnu hrabrost. Hrabrost koja se meri spremnošću da se ide do kraja, bez obzira na ishod, da bi se stiglo u Valhalu. Zato su u bitke išli bez straha, često sa osmehom. Duhovnost Vikinga je zapravo bila slavljenje životne sile i lične časti.

Priča o Vikinzima je kompleksna istorija društva koje je u nekoliko vekova ostavilo trag od obala Engleske, preko reka Rusije, sve do Mediterana. Trag iza njih ostao je u jeziku, zakonima, trgovini i kulturi Evrope kakvu danas poznajemo.

Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz taj svet, od prvih pohoda i razloga koji su ih pokrenuli, preko njihovih brodova, ruta i osvajanja, pa sve do pitanja koje ostaje i danas otvoreno: Ko su zapravo bili Vikinzi, kada skinemo slojeve mita koje smo vekovima gradili oko njih?

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Ernest Hemingvej je pripadao onoj retkoj vrsti pisaca kod kojih se život ne može odvojiti od književnosti, jer je sve što je proživeo - ratovi i rovovi, ranjavanja, ljubavi, pijanstva, lov, more, koride, pa i slava i propadanje - na kraju završilo u njegovim romanima.Sva ta iskustva koja je jurio i avanture u kojima se uglavnom svojom željom našao, ali pre svega jedinstven stil pisanja koji je promenio književnost XX veka, stvorili su od njega pisca čiji je život već za njegovog vremena počeo da liči na legendu, a on sam na junaka jednog od svojih romana. Hemingvej je od početka gradio sopstveni mit, nastao iz stvarnog iskustva, dok je hrlio ka izazovima veka koji je lomio i menjao ljude, države, umetnost, pa i jezik.

U Prvi svetski rat otišao je kao vrlo mlad čovek, vozač ambulantnih kola na italijanskom frontu, a vratio se ranjen i zauvek pomeren iz sveta u kome se verovalo da hrabrost, ljubav i smrt mogu da se objasne jednostavnim rečima. Bio je novinar, ratni dopisnik, svedok Španskog građanskog rata i Drugog svetskog rata, čovek pariskih kafana, kubanskih obala i američka književna legenda. Voleo je burno, živeo preterano intenzivno, pisao iskreno i precizno, ali, iza slike snažnog muškarca koji peca, pije, lovi i izaziva sudbinu, stajala je mnogo složenija priča o strahu, ranjivosti, potrebi za dokazivanjem i ceni slave.

Hemingvej nije pisao o velikim životnim temama tako što ih je objašnjavao. U svojim romanima "Zbogom oružje”, "Za kim zvona zvone”, "Sunce se ponovo rađa” i "Starac i more”, on ih je svodio na ono najteže - na čoveka pred samim sobom. Jer "pisac uvek živi sam". Zato njegove rečenice često deluju jednostavno, kratko i mirno, ali iz njih izbija iskrenost, životnost i čitav jedan vek u kome su hrabrost, slabost i dostojanstvo stalno stajali na istoj liniji.

Nikola Đukić i dr Jovana Milovanović razgovaraju o Ernestu Hemingveju, piscu koji je obeležio XX vek i čoveku koji je svoj život pretvorio u neprekidni obračun sa granicama.

Gde počinje stvarni Hemingvej, a gde legenda koju je sam hranio? Kako su ratovi, ljubavi, putovanja i susreti sa smrću oblikovali njegov pogled na svet? I zašto se njegova dela i danas čitaju u dahu i bez daha i deluju kao da su napisana bez ijednog suvišnog slova?