U današnjem podkastu bavimo se fenomenom „mračne akademije” kao internet estetikom i novim književnim žanrom. Na primeru romana „Tajna istorija”, „Da smo zlikovci” i „Deveta kuća” ispitaćemo odlike žanra, a kroz filmove „Klub buntovnika”, „Obrazovanje” i „Društvo mrtvih pesnika” pokazati kako je estetika predstavljena na velikom platnu. Biće reči i o uticaju društvenih mreža na književni ukus publike, kao i odnosu prema knjizi na internetu.

Slušajte nas na vašim omiljenim platformama: Podcast.rs, Spotify, Stitcher, Google podcasts, Radio public i blog „Bibliofil”.

Kreatorka podkasta: Aleksandra Rokvić

U ovoj epizodi bavimo se likom i delom slavnog pisca epske fantastike: Džona Ronalda Ruela Tolkina. Otkrivamo odakle je pisac crpeo inspiraciju, bavimo se mitovima, starim epovima i književnim delima, koji su izgradili Tolkinov svet. Govorimo o karakteristikama „Prstena” kao i simbolici ovakvog čarobnog predmeta u mitologiji i tradicionalnoj kulturi. Kroz analizu romana „Gospodar prstenova” posebno se bavimo obradom ženskih likova, kao i predstavom maskuliniteta u romanu.

U današnjem podkastu, bavimo se analizom romana „Ana Karenjina“ Lava Nikolajeviča Tolstoja.

• Otkrivamo šta je sve potrebno da znate, da biste razumeli Anu Karenjinu;
• Objašnjavamo zbog čega je važan lik Konstantina Ljevina;
• Šta je to Ana „zgrešila“;
• Kako je izgledao život u gradu, a kako život na selu;
• U čemu se sastoji moć plemstva i zbog čega selo propada;
• Zašto i dalje čitamo „Anu Karenjinu“?

Pridružite nam se na putovanju kroz podsvest u novom podkastu Digitalnog omladinskog centra!

Kroz analizu Heseovih romana „Demijan” i „Stepski vuk” bavimo se pitanjima samospoznaje, odnosa dobra i zla u čoveku i ulozi smeha u prevazilaženju društvene teskobe. U pejzažu prepunom simbolike, kroz koji progovara podsvest glavnih junaka, otkrijte ko je Demijan, a ko Hermina i zašto je podela na „čoveka” i „vuka” pojednostavljivanje kompleksnosti čovekove ličnosti.

Tema današnjeg podkasta je delo koje je u isto vreme i gotski roman i horor i prvi roman naučne fantastike. U pitanju je „Frankenštajn ili moderni Prometej" engleske književnice s početka devetnaestog veka – Meri Šeli. U podkastu se bavimo pitanjima:

1. Da li znanje može biti opasno?

2. Šta je čovek i koje su njegove granice?

3. Da li je moguć život bez komunikacije, podrške i saosećanja drugog živog bića?

4. Ko je čudovište?

5. Kako je autorka dobila inspiraciju za roman? 

6. Koja je veza Frankenštajna i Prometeja?

Slušajte nas na svojoj omiljenoj podkast platformi: Podcast.rs, Google podcasts, Spotify, Stitcher, Radio Public, Amazon Music i na našem blogu „Bibliofil".

Ne propustite novi podkast Digitalnog omladinskog centra u kojem govorimo o Andrićevoj Aniki i Stankovićevoj Sofki, kao jednim od najfatalnijih žena srpske književnosti, koje svojim postojanjem remete svakodnevicu i time pokreću priču i koje zbog svoje izuzetnosti, uvek stradaju. Lepota ovih junakinja daje im moć da u ljudima probude potisnute želje i davno zaboravljene snove, razotkrivajući naličje društva i sve njegove nedostatke. Reakcija okoline će uticati na postupke junakinja kao i na njihovu predstavu o sebi, ali bez obzira na sve, ipak će doživeti tragičnu sudbinu.

U ovoj epizodi podkasta bavimo se romanom britanskog nobelovca Vilijama Goldinga, „Gospodar muva”. Šta nam pisac poručuje ovom antirobinzonadom; na koji način ruši kolonijalnu mitologiju i odstupa od ranijih avanturističkih romana o preživljavanju na pustom ostrvu? U čemu je razlika između civilizacije i divljaštva; kako je nastao pojam „civilizacija” i na koji način se njegovo značenje menjalo? Kako društvene stege utiču na pojedinca i grupu i šta se dešava kada tih stega nestane?

Iako je nakon objavljivanja bio zabranjen zbog eksplicitne sadržine i uvredljivog jezika, roman „Lovac u žitu“, američkog pisca Džeroma Dejvida Selindžera, odoleva testu vremena. Danas se smatra kultnom pričom o tinejdžerskom buntu i odnedavno je uvršten i u školsku lektiru. U današnjem podkastu analiziraćemo lik Holdena Kolfilda, popularnog antijunaka omladinske književnosti, koji luta ulicama Njujorka pedesetih godina prošloga veka, u želji da pobegne od straha od odrastanja. Pokušaćemo da odgonetnemo uzrok strahu, tumačeći Holdenov doživljaj sveta, poreklo njegove mržnje prema licemerju odraslih i njegovu interakciju sa drugim likovima u romanu.