Na putu ka mirnom umu, a zatim i spoznaji, samorealizaciji… očekuju nas razne prepreke koje nam zamućuju tokove misli i uznemiravaju um. U njih spadaju: bolest, malaksalost, sumnjičavost, bezobzirnost, lenjost, rasejanost, pogrešni stavovi, nestabilnost i neistrajnost u vežbi.

Verovatno ćete, ako budete čitali druge interpretacije, naići na nešto drugačije prevode ovih devet prepreka, koji su manje ili više slični. U pitanju su finese. Ono čime sam se ja vodio je potraga za srednjim rešenjem, najvernijim originalu. Isto važi i za deo u kojem je reč o patnji, frustraciji, telesnoj slabosti i nedostatku daha.

Da sve zaokružimo jednom dobrom vešću: sve ove prepreke se mogu otkloniti na razne načine. Jedan od njih je vežbanje fokusa na jedan objekat.

Put vere i poverenja | 1.23 - 1.29 |

1.23 Usredsređen, miran um se dostiže i predavanjem apsolutnom
1.24 Apsolutno je drugačije od svega. Ono je netaknuto smetnjama, postupcima i njihovim posledicama, kao i namerama.
1.25 Neprikosnoveni je nosilac klice sveznanja.
1.26 Netaknuto vremenom, ono je učitelj svih učitelja.
1.27 Zvuk mu je jeka sloga OM.
1.28 Ponavljanjem sloga OM ono se otkriva.
1.29 Tako se dostiže unutrašnja spoznaja i otklanjaju prepreke.

Dobar dan i dobro došli u epizodu "Pitanja i odgovori".
Ako tek sada počinjete da slušate podkast, odnosno ovo je prva epozoda koju slušate, prekinite i vratite se na početak i epizodu "Uvod i dobrodošlica".

Hvala i uživajte.
Uzdravlje
m

PS
Link ka rečnicima sanskritskog jezika:
https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/

1.20 Neke ka mirnom toku misli vode vera, hrabrost, upamćeno, usredsređenosti i mudrost.
1.21 Miran um je najbliži posvećenima.
1.22 Mala, srednja ili velika posvećenost određuju dužinu puta.

Ono što nam Patanđalovde ovde kaže je da svima nama tok misli smiruje širok dijapazon vežbi inspirisanih 1) verom, a ja bih ovde rekao poverenjem i predavanjem, zatim 2) hrabrost, odnosno vrlina; zatim 3) upamćeno, odnosno sećanja i ono što smo naučili u prošlosti; 4) usredsređenost, kao i 5) mudrost koju smo stekli proučavajući postojeća znanja.

Kojim god putem da krenemo ili koji god put izabere nas, miran um je najdostižniji posvećenima. Od toga da li smo malo, srednje ili veoma posvećeni zavisi i koliko je put lak i koliko traje.

Kako smiriti nemiran um 1.17 - 1.19

Mi svakodnevno razmišljamo o svetu i u njemu “učestvujemo”, u njemu živimo i učimo. Na osnovu stečenih iskustava i promišljanja donosimo zaključuke i spoznajemo svet. Na kraju, uključivanjem novostečenih znanja u postojeću matricu znanja, uz svest o tome da mi tumačimo, dolazimo i do samospoznaje. Dakle, ne uzimamo stvari zdravo za gotovo, nego se bavimo i analizom naše uloge u usvajanju naučenog.  Ovaj put je svesna umna, meditativna vežba, koja ostavlja tragove u podsvesti.

Ovozemaljskim rečnikom rečeno: kad nas nešto interesuje, mi se time intenzivno bavimo, proučavamo i pokušavamo da osvetlimo taj fenomen sa što više strana. Kao kad hoćemo da naučimo neku novu veštinu. Stečena znanja integrišemo u korpus postojećih i, u idealnom slučaju sa svešću o tome da smo mi ti koji interpretiraju, nastavljamo da tumačimo svet iz verovatno nešto drugačije perspektive, da koristimo naučenu veštinu, i to zahvaljujući novostečenim znanjima. 

Sve se ovo dešava na razini svesnog i ostavlja tragove u podsvesti gde se naše iskustvo se kumulira i formira intuiciju. Iz nepoznatog mi razloga ljudi su skloni da mistifikuju istu, te da joj bez razloga dopisuju razna čarobna svojstva, kao da priroda već sama po sebi nije dovoljno zadivljujuća i neistražena.

Ono što nam Patanđalovde ovde kaže je da je svima nama – meni kao materijalisti i onima među vama koji sebe smatrate duhovnim bićima – materijalni svet oko nas ne samo nepresušni izvor nemirnog toka misli, nego i pouzdani alat za smirivanje uma.

U ovoj epizodi napuštamo tekst Joga sutri, na kratko, i bavimo se konceptima materijalnog i nematerijalnog sveta: puruše i prakrti.