»Magda Sabo je odlučila da kroz ovaj neobični žanr pokuša da istraži prvih šest godina svog života. To su one godine kada ljudi počinju da se sećaju a još uvek ne mogu apstraktno da razmišljaju o svetu koji ih okružuje. Malo je knjiga u svetskoj književnosti koje se bave tim jako ranim detinjstvom. Zato je ova knjiga zanimljiva i zato je to hrabar poduhvat.« Marko Čudić

U zadnjem podkastu Zašto muškarci ne čitaju žene? predstavljamo roman Stari bunar Magde Sabo, koji je u prevodu Marka Čudića objavila beogradska izdavačka kuća Štrik. Ovo je poslednja od šest knjiga koje su objavljene u okviru projekta Njena priča je i tvoja priča koji podržava Evropska Unija kroz program Kreativna Evropa.

Magda Sabo (1917–2007) jedna je od najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih književnica. Objavila je preko pedeset književnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, priča, eseja i studija.

O knjizi Stari bunar razgovarali smo sa prevodiocem knjige Markom Čudićem, hungarologom, prevodiocem i profesorom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Marko Čudić predaje modernu i savremenu mađarsku književnost, kao i teriju i tehniku prevođenja. Bavi se poetikom savremenog mađarskog romana, kao i srpsko-mađarskim i uošte južnoslovensko-mađarskim kulturnim vezama.

Podkast uređuje i vodi dr Biljana Žikić, a montira Jelena Dobrosavljević. U okviru projekta Njena priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti i regionalne promocije šest knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Kiš iz Slovenije organizuje šest podkasta pod nazivom Zašto muškarci ne čitaju žene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja književnosti koju pišu žene. Projekat je podržala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je Štrik iz Beograda, a partneri Naratorium iz Sarajeva, Booksa iz Zagreba, Bookvica iz Beograda, Normalizuj iz Podgorice i Kulturni center Danilo Kiš iz Ljubljane.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U petom podkastu Zašto muškarci ne čitaju žene? predstavljamo roman Glumica autorke En Enrajt koji je u prevodu Jelene Filipović objavila beogradska izdavačka kuća Štrik. Ovo je jedna od šest knjiga koje nastaju u okviru projekta Njena priča je i tvoja priča koji podržava Evropska Unija kroz program Kreativna Evropa.

En Enrajt je jedna od najznačajnijih irskih književnica srednje generacije. Njen roman Okupljanje (Gathering) 2007. nagrađen je Bukerovom nagradom. Za svoj književni rad dobila je i druga značajna priznanja, poput nagrade Vitbred i Medalje Andre Karnegi za fikciju i nagrade irskog PEN-a. O romanu Glumica razgovarali smo sa Aleksandrom Aksentijević, izvršnom urednicom izdavačke kuće Štrik i autorkom teksta Posveta umetnosti i slobodi žene, koji je pogovor romana.

»Nakon što smo stotinama godinama čitali o porodičnim odnosima iz perspektive muških autora, sada sa En Enrajt i drugim autorkama čitamo porodične priče gde se veliki značaj pridaje žensko-ženskim odnosima«, rekla je o romanu Aleksandra Aksentijević i uporedila ga sa popularnim holivudskim filmom. »Roman je jako aktualan jer govori o tome šta znači biti glumica i umetnica. Možemo da ga uporedimo sa filmom Substanca sa Demi Mur, koji upravo prikazuje koja je sudbina žena u šoubizinisu kada dođu u određene godine. Ali to nije priča samo o glumici i umetnici. Posmatrajući žene koje se bave javnim poslom možemo očiglednije da primetimo šta starenje znači za ženu u različitim aspektima njenog života i sazrevanja i zbog čega se u savremenom svetu toliko pažnje pridaje starenju i pokušajima da se pobegne od starenja.«

Podkast uređuje i vodi dr Biljana Žikić, a montira Jelena Dobrosavljević. U okviru projekta Njena priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti i regionalne promocije šest knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Kiš iz Slovenije organizuje šest podkasta pod nazivom Zašto muškarci ne čitaju žene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja književnosti koju pišu žene. Projekat je podržala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je Štrik iz Beograda, a partneri Naratorium iz Sarajeva, Booksa iz Zagreba, Bookvica iz Beograda, Normalizuj iz Podgorice i Kulturni center Danilo Kiš iz Ljubljane.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U četvrtom podkastu Zašto muškarci ne čitaju žene? predstavljamo knjigu Vigdis Jurt Da li je majka mrtva?koju je sa norveškog preveo Radoš Kosović, a izdala beogradska izdavačka kuća Štrik. Ovo je jedna od šest knjiga koje nastaju u okviru projekta Njena priča je i tvoja priča koji podržava Evropska Unija kroz program Kreativna Evropa.

Vigdis Jurt je jedna od najzanimljivih savremenih spisateljica Norveške. Napisala je mnoge popularne knjige za decu i odrasle i više puta je nagrađivana za svoj rad. Njene knjige su objavljene u trideset zemalja, a ovo je druga knjiga koja se pojavljuje na srpskom jeziku.

Glavna junakinja romana Da li je majka mrtva? je likovna umetnica od oko šezdeset godina koja se posle tri decenije provedene u Sjedinjenim Američkim Državama vraća u Norvešku, u rodni grad, pošto je dobila poziv jedne galerije da održi retrospektivnu izložbu. U svom rodnom gradu je iznajmila stan koji se nalazi nekoliko kilometara od kuće njene majke sa kojom trideset godina nije imala nikakav kontakt. U romanu pratimo njene pokušaje da uspostavi ponovni kontakt sa majkom i da otkrije tajne iz detinjstva koje su ključno uticale na njen život. „Patrijarhat je nemilosrdan prema majkama i kćerkama, a naročito prema njima zajedno. Ne samo da nijednoj od njih ne dozvoljava da diše, već uzrokuje da to one same brane jedna drugoj. To bi mogao biti najkraći sažetak ovog romana.“, piše u predgovoru prof. dr Biljana Dojčinović koja je i naša sagovornica u podcastu.

Prof. dr Biljana Dojčinović redovna je profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedna je od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu kao i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu. Osnivačica je i glavna i odgovorna urednica časopisa Knjiženstvo, članica je mreže CEEPUS Women Writers in History i projekta Ruta književnica (Women Writer’s Route). Objavila je više knjiga iz oblasti feminističke kritike.

Podkast uređuje i vodi dr Biljana Žikić, a montira Jelena Dobrosavljević.

U okviru projekta Njena priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti i regionalne promocije šest knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Kiš iz Slovenije organizuje šest podkasta pod nazivom Zašto muškarci ne čitaju žene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja književnosti koju pišu žene. Projekat je podržala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je Štrik iz Beograda, a partneri Naratorium iz Sarajeva, Booksa iz Zagreba, Bookvica iz Beograda, Normalizuj iz Podgorice i Kulturni center Danilo Kiš iz Ljubljane.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U trećem podkastu Zašto muškarci ne čitaju žene? predstavljamo knjigu Ornele Vorpsi Zemlja u kojoj se nikad ne umire koju je sa italijanskog na srpski jezik preveo Aleksandar Levi, a izdala beogradska izdavačka kuća Štrik.

Ornela Vorpsi je albanska prozna autorka i vizuelna umetnica koja piše na italijanskom jeziku, a živi u Francuskoj. Kroz četrnaest priča koje nisu ispričane hronološkim redom autorka opisuje svoje odrastanje sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u Tirani, prestonici Albanije.

O knjizi razgovaramo sa prof. dr Svetlanom Slapšak, klasičnom filološkinjom, antropološkinjom, spisateljicom, feministkinjom. Svetlana Slapšak je objavila više od sto knjiga, dobitnica je mnogih domaćih i međunarodnih nagrada, između ostalog je i počasna predsednica Društva za promociju žena u kulturi iz Ljubljane Mesto žensk/Grad žena.

»Detalji koje autorka iznosi, njena surova fragmentarnost koja je napisana neobično elegantnim jezikom dira u srce zato što je lišena svake mržnje i svake koristi. Jasno je da je knjiga napisana, ne zato da bi nešto pridobila time što će Zapadu otkriti najstrašnije stvari, kao što je inače recept za taj žanr, već je u pitanju samoobračunavanje, viđenje sveta onakav kakav je bio i pokušavanje da se shvati zašto je bio takav. Upravo u ovoj knjizi leži odgovor na pitanje Zašto muškarci ne čitaju žene. Sjajna knjiga, vredna čitanja i ponovnog čitanja.« Svetlana Slapšak

Podkast uređuje i vodi dr Biljana Žikić, a montira Jelena Dobrosavljević.

U okviru projekta Njena priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti i regionalne promocije šest knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Kiš iz Slovenije organizuje šest podkasta pod nazivom Zašto muškarci ne čitaju žene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja književnosti koju pišu žene. Projekat je podržala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je Štrik iz Beograda, a partneri Naratorium iz Sarajeva, Kulturni center Danilo Kiš iz Ljubljane, Booksa iz Zagreba, Bookvica iz Beograda i Normalizuj iz Podgorice.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U drugom podkastu Zašto muškarci ne čitaju žene? predstavljamo knjigu Godina bisera, češke spisateljice Zuzane Brapcove, koju je u prevodu Tihane Hamović objavila beogradska izdavačka kuća Štrik.

»Devojče, devojče, kako si samo fina devojčica bila, nikada nisi prosipala po sebi, zadaci su ti bili bez mrlja od mastila, za dve nedelje si naučila da ideš na nošu, nisi uzimala bombone od nepoznatih čika, nisi obila nijednu banku – a sad ovo?« ... (citat iz romana).

Na pragu četrdesetih, Lucija se susreće sa svojom samoćom i nesigurnošću u svoj identitet i kreće u vrtoglavo putovanje ka samospoznaji, putem najviših ushićenja i najdubljih padova. Teške životne raskrsnice, pitanja identiteta i smisla življenja otvaraju se pred nama kroz sočan jezik, bogate referencije na svet umetnosti i književnosti, kao i mudre, lucidne i duhovite opaske koje ostaju u sećanju i kao samostalni citati. O tome zašto je roman Godina bisera tako neodoljiv te o ženskom autorstvu i iskustvu, razgovaramo sa prevoditeljkom Tihanom Hamović.

Zuzana Brapcova (1959– 2015) rođena je u Pragu u porodici istoričara umetnosti. Nakon završetka škole radila je u Univerzitetskoj biblioteci u Pragu, zatim u bolnici i kao čistačica. Posle toga bila je urednica u nekoliko izdavačkih kuća. Prvi roman Daleko od stromu objavila je kao samizdat 1984, a 1987. za njega je dobila nagradu Jirži Orten. Njen treći roman Rok perel prvi je češki roman koji govori o lezbijskoj ljubavi. Za roman Tavanice Brapcova je dobila najprestižniju češku književnu nagradu Magnezija literara.

Tihana Hamović (1981) diplomirala je na katedri za bohemistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Prevodi češku poeziju, prozu, dramu, esejistiku, filozofiju i publicistiku. Aktivna je i kao konsekutivna prevoditeljka. Među njenim prevodima su dela Jahima Topola, Ladislava Klime, Jana Patočke, Bjanke Belove, Petre Hulove, Mareka Tomana, Zuzane Brapcove, Jane Šramkove, Jozefa Paneka, Petre Soukupove, Dore Kapralove, Kateržine Rudčenkove, Petra Hruške, Pavle Horakove. Radila je kao mentorka za češki jezik u okviru međunarodnog prevodilačkog projekta CELA. Bila je u žiriju za dodelu prevodilačke nagrade Cena Susanny Roth. Boravila je u Pragu kao stipendistkinja Češkog književnog centra. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Podkast uređuje i vodi dr Biljana Žikić, a montira Jelena Dobrosavljević.

U okviru projekta Njena priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti i regionalne promocije šest knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Kiš iz Slovenije organizuje šest podkasta pod nazivom Zašto muškarci ne čitaju žene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja književnosti koju pišu žene. Projekat je podržala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je Štrik iz Beograda, a partneri Naratorium iz Sarajeva i Kulturni center Danilo Kiš iz Ljubljane.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Šta je to ženska književnost, a šta žensko autorstvo? Zašto se pisanju o ženskom iskustvu (temama seksualnosti, odrastanja, starenja...), uporno dodeljuje niži status u književnosti? Zašto se muško iskustvo smatra univerzalnom literarnom temom, a žensko partikularnom i marginalizovanom? Koje su strategije podrivanja patrijarhalnog literarnog koda? To su neka pitanja na koja smo potražile odgovore u razgovoru sa Ljubicom Pupezin, urednicom, osnivačicom i vlasnicom izdavačke kuće Štrik.

U prvom podkastu "Zašto muškarci ne čitaju žene?" predstavljamo knjigu Godine, francuske spisateljice i Nobelove laureatkinje Ani Erno, koja je u prevodu Jelene Stakić, nedavno objavljena u Štriku. Tek sedamnaesta književnica koja je dobila Nobelovu nagradu, Ani Erno uvodi žensko iskustvo na velika vrata u najviše vrednovanu književnost, verifikovanu najprestižnijom nagradom na svetu.

»Patrijarhalno kodirana društva podrazumevaju određene uloge za žene, koje onemogućuju potpuni razvoj potencijala, koji ne samo žene, nego neka osoba ima. Koga kod da stavite u te uloge koje su namenjene ženama, bez obzira da li je to muškarac ili vanzemaljac, to su uloge koje su ograničavajuće. Ani Erno je celom svojom poetikom, pa i Godinama, pokazala da žensko iskustvo ni u kom slučaju nije manje vredno. Podrivanje patrijarhalnih modela je samo delo Ani Erno. Ona piše o svom autentičnom ženskom iskustvu i govori vam da je ono jednako prisutno, jednako važno i da ne možete da ga zanemarite i potcenite. I da je dovoljno snažno da postane tema vrhunske književnosti. A to je upravo ono što tradicionalno ustrojeni načini vrednovanja ne prihvataju.« Ljubica Pupezin

Podkast uređuje i vodi dr Biljana Žikić, a montira Jelena Dobrosavljević.

U okviru projekta Njena priča je i tvoja priča, univerzalne vrednosti ženske evropske književnosti i regionalne promocije šest knjiga iz ovog projekta, Kulturni center Danilo Kiš iz Slovenije organizuje šest podkasta pod nazivom Zašto muškarci ne čitaju žene u kojima se kroz razgovor o knjigama analizira tema vrednovanja književnosti koju pišu žene. Projekat je podržala Kreativna Evropa. Nosilac projekta je Štrik iz Beograda, a partneri Naratorium iz Sarajeva i Kulturni center Danilo Kiš iz Ljubljane.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.